DIDS 2012

The third annual conference on Internet development within the .RS and .СРБ top-level domains of Serbia – DIDS 2012, was held on 22 March at the Moskva Hotel in Belgrade. This year’s Serbian Internet Domain Day, organised by the Register of National Internet Domain Names of Serbia (RNIDS), gathered 25 presenters from Serbia and abroad and about 230 visitors.

The DIDS programme lasted from 10:00 am to 4:00 pm and, besides IT experts, Internet providers and registrars, the conference gathered other Internet users who had the opportunity to learn more about current topics both within the Internet space of Serbia and on the global level. The key topics of this year’s DIDS included the tendencies of countries to take the control over the Internet and the freedom of use endangered by initiatives such as ASTA. We also got answers to whether domains in the local script (Arabic, Cyrillic, etc.), such as our .СРБ, can help the development of local content and services. We learnt what possibilities and challenges new technologies and the Internet brought to our national Cyrillic script, as well as what local Internet projects informed, entertained and helped us in our work and everyday life.

The conference programme contained three thematically separate parts. The first part, also attended by our foreign guests, was dedicated to what’s new in the Internet world. The second one dealt with Cyrillic on the Internet and the new .СРБ domain. Eleven successful local projects within the .RS domain were presented during the third part of the conference.

DIDS 2012 ORGANISATIONAL BOARD: Predrag Milićević, Dragana Pešić-Lević, Lazar Bošković, Tomislav Ciganović, Snežana Božić, Dušan Stojičević, Nataša Radović

DIDS 2012 PROGRAMME BOARD: Vladimir Radunović, Tamara Vučenović, Ivan Ćosić, Miloje Sekulić

Program DIDS 2012

09:30
Registration of visitors
10:00
Block 1:
Ново на Интернету, код нас и у свету

Модератор: Владимир Радуновић, координатор програма управљања Интернетом, Дипло фондација, Србија

Новотарија на Интернету никад више: нови сервиси, пословни модели, нови домени највишег нивоа (gТLD), мултијезичност… Овакав брз развој и све већи значај Интернета за друштво прате и убрзани политички процеси: све већа тенденција уплитања држава у управљање Интернетом и критичним ресурсима ради веће контроле, али и све већи отпор корисника и друштва већој регулативи и евентуалном ограничавању слобода на Интернету. Причаћемо о „врућој“ 2011. (и „врелијој“ 2012. години) за Интернет: новим доменима и ефектима, тенденцијама контроле садржаја и одговорности посредника, о глобалним политичким превирањима око Интернета, о потенцијалима мултијезичног Интернета и интернационализованих домена за развој друштва, економским, политичким и практичним изазовима и конкретним искуствима са арапског и словенског дела Интернета, на писмима која до јуче нису била присутна на тај начин…

Кључна питања – Чији је ово бренд?

  • Да ли у 2012. државе преузимају контролу над Интернетом?
  • У којој мери је отвореност Интернета и слобода коришћења угрожена актима попут ACTA, и какви изазови још предстоје?
  • Како ће нови домени највишег нивоа, попут .cocacola или .beograd, утицати на развој Интернета?
  • Да ли домени на локалном писму (арапском, ћирилици…), попут .срб, могу да помогну развој локалног садржаја и сервиса?

  • Интернет и светВладимир Радуновић
    Ретроспектива актуелних глобалних збивања око Интернета у 2011. и очекивани догађаји у 2012.

  • Интернационализовани домени (IDN) и арапска искустваКалед Фатал
    Предности локалног језика/писма за развој тржишта, могућности на вебу, значај и развој локализованог садржаја и пословни потенцијали, искуства са арапским на Интернету, IDN и нови gTLD-ови.

  • Ћирилица на руском ИнтернетуГеорги Георгиевски
    Како је Русија, као прва земља која је увела ћирилички интернет домен, веома брзо стигла до броја од више стотина хиљада регистрованих домена.

  • РНИДС између два ДИДС-аВојислав Родић
    Ретроспектива РНИДС-а између два ДИДС-а и поређење са светским трендовима (IDN ccTLDs), уз кратак преглед активности до краја 2012.

  • 4ПИ пројектиЗоран Станојевић
    Принципи, резултати и значај Програма подршке пројектима популаризације Интернета (4ПИ) за 2011.

11:50
Coffee break
12:10
Block 2:
Ћирилица на Интернету, Интернет на ћирилици

Модератор: Тамара Вученовић, уредник и водитељ емисије „Дигиталне иконе“ РТС – Радио Београд 2

О ћирилици на Интернету из различитих углова: технолошког, филолошког, библиотечког, правног, дизајнерског, културно-образовног и научног. Које могућности и изазове нашем националном ћириличком писму доносе нове технологије и Интернет? На које начине можемо да чувамо и промовишемо српску културну баштину у дигиталном 21. веку? Шта је дигитална хуманистика? Како закон регулише поједина питања из области транскрипције, транслитерације и заштите ауторских права? Како се води брига о формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу?


  • Како ћирилица ради на ИнтернетуСлободан Марковић и Михајло Стефановић
    Технолошка и техничка објашњења како се адресе у .СРБ домену преводе у ASCII кодове, како ће ћирилица радити на различитим платформама и који нас евентуални проблеми очекују.

  • Српска научна и културна баштина на ИнтернетуПроф. др Александра Вранеш
    Из угла филолога и истраживача писане речи – на које начине можемо да чувамо и промовишемо српску научну и културну баштину на Интернету и у дигиталном 21. веку.

  • Интернет у библиотекамаМирко Марковић
    Коришћење Интернета у домаћим библиотекама, значај ћирилице и .СРБ домена за библиотечке базе и дескрипторе у свету, као и представљање пројекта „Да буде .СРБ, Интернет у библиотекама“.

  • Дигитална хуманистикаТома Тасовац
    О дигиталној хуманистици, „Српском рјечнику“ Вука Стефановића Караџића, ћирилици и Интернету као платформи за размену знања, као и о Дигиталној библиотеци српског културног наслеђа.

  • Ћириличка типографија на ИнтернетуОливера Стојадиновић
    О Удружењу „Типометар“ и формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу, као и о ћириличкој типографији из угла аутора фонтова и администратора сопственог сајта.

  • Заштита интелектуалне својине на ИнтернетуВладимир Марић
    О заштити интелектуалне својине на Интернету, са посебним освртом на ћириличко писмо и заштити брендова на ћирилици.

13:30
Coffee break
13:50
Block 3:
Успешни пројекти на .RS домену

Модератори: Иван Ћосић, Chief Everything Officer, Plain & Hill
Милоје Секулић, Интернет консултант, Интернет агенција

Ни економска криза, ни просечно најнижа плата у региону, ни „ситуација у друштву“, ни неизвесност тачног датума уласка у ЕУ, ни питање селектора репрезентације, ни врло топло и сушно лето, ни ледено доба ове зиме… Ништа не може да спречи неке сјајне људе да сањају своје виртуелне снове. Они праве неке веб пројекте који нас информишу, забављају, помажу нам у послу и животима или су нам на неки други начин корисни. Погледајмо шта су урадили у протеклих годину дана и наградимо их аплаузом, али и твитовима и шеровањем.


  • Корпоративани сајт дерматолошког ласер центраИвица Корен, власник
    Пионирски пројекат у коришћењу Интернета у пословне сврхе, као медија за презентацију и промоцију услуга и привлачење нових корисника.
    www.epilion.rs

  • Место које повезује дизајнере и клијентеwww.greendesign.rs – Дарко Видић, покретач
    Једини домаћи дизајн сервис који повезује дизајнере са клијентима, тако што је по crowdsourcing систему клијентима омогућено да објаве потребу за графичким материјалима и да изаберу и купе само једно од бројних решења које им понуде дизајнери, чланови портала.

  • Медијски интернет сервисwww.infolink.rs – Горан Сивачки, власник
    Сервис намењен брзој размени фотографија, клијентима омогућава да фотографије са њихових догађаја буду доступне свима, а медијима бесплатно преузимање фотографија и информација из разних области.

  • Регионални интернет порталwww.juznevesti.rs – Витомир Огњановић, покретач
    Један од првих регионалних информативних портала у Србији, покрива све релевантне теме у Јужној Србији, са огромним утицајем на друштвену и медијску сцену у том региону.

  • Информативно-забавни порталwww.telegraf.rs – Антоније Ковачевић, главни и одговорни уредник
    Нови медијски портал који нема упориште у редакцији у традиционалним медијима, а за мање од месец дана постигао огромну популарност, посебно код корисника друштвених мрежа.

  • Клуб правих мужјакаwww.tarzanija.rs – Радомир Баста, покретач
    Онлајн магазин покренут 2011. године, писан слободнијим стилом, како сами кажу „магазин за праве (тј. криве) мужјаке и оне који то ни уз помоћ њега неће постати“.

  • Сајт за нормалне женеwww.tetka.rs – Мирјана Мимица, оснивач
    Није за жене које живе у рекламама у којима је све увек дивно, чисто, миришљаво, где су сви лепи, насмејани, здрави и срећни, већ за нормалне, просечне жене које се суочавају са нормалним, просечним проблемима, радостима, тугама, пословима.

  • Блог о виралном и герила маркетингуwww.buzzilla.rs – Марија Марковић, покретач
    Све о маркетинг buzzu, модерном и несвакидашњем online и offline оглашавању, уз два алата који мере утицајност Google+ корисника и блогова, веома популарни мерни инструмент утицаја online медија и појединаца у региону.

  • Виртуелни центар за вођење каријере и саветовањеwww.karijera.mingl.rs – Јелена Манић, покретач
    Мингл – Каријерни профили су први онлајн систем који помаже средњошколцима да самостално и промишљено одаберу будућу каријеру.

  • Веб сервис који олакшава живот и пословањеwww.uplatnica.rs – Јован Милићевић, покретач
    Веб сервис захваљујући коме можете лако да направите већи број уплатница, одштампате их или направите слике од њих и потом их искористите у банци.

  • Окупљалиште Андроиђана из нашег дела Галаксијеwww.srbodroid.rs – Васиљ Милошевић, покретач
    Портал са новостима из Андроид света, актуелностима везаним за ову платформу, моделима телефона са Андроидом, апликацијама и сервисима, као и свим интересантним темама из Андроид екосистема.

  • Пројекат „Читај ми“www.alfanum.co.rs – проф. др Владо Делић
    Говорни портали су били интересантни за особе оштећеног вида, али са повећањем квалитета синтетизованог говора и тачности препознавања говора омогућује се говорна комуникација са рачунарима и телефонима, паметним кућама…

15:30
Cocktail

Participants DIDS 2012

Kaled Fatal

Kaled Fatal

www.internet.org.rs
Mirko S. Marković

Mirko S. Marković

www.internet.org.rs
Slobodan Marković

Slobodan Marković

Digital Advisor with the United Nations Development Programme (UNDP) in Serbia
Vojislav Rodić

Vojislav Rodić

I Net doo
Vladimir Marić

Vladimir Marić

Правни факултет Универзитета Унион у Београду
mr Toma Tasovac
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/toma_tasovac.jpg
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/projekatcitajmi.jpg
www.karijera.mingl.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/karijera.jpg
Kaled Fatal
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/kaled_fatal.jpg
Mirko S. Marković
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/mirko_s_markovic.jpg
www.uplatnica.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/uplatnica_rs.jpg
Slobodan Marković
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/slobodan-markovic-dids-2019.png

Slobodan Marković is a Digital Advisor with the United Nations Development Programme (UNDP) in Serbia. For the past two decades, he has been actively involved in advocating for and developing ICT policies in Serbia. Prior to joining UNDP, he worked at the Serbian National Internet Domains Registry (RNIDS) as an Advisor for ICT Policy and Internet Community Relations. From 2014 to 2017, he was a member of the Multistakeholder Advisory Group (MAG), which advises the UN Secretary-General on the Internet Governance Forum (IGF). From 2008 to 2012, he worked at the Serbian Ministry of Telecommunications and Information Society, advising the Minister on telecoms liberalization, e-government, and e-business policy. In 2010, he received the „e-Commerce AWARD“ for his ten-year dedication to the development of the e-business in Serbia.

www.tarzanija.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/tarzanija_rs.jpg
www.srbodroid.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/srbodroid_rs.jpg
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/olivera_stojadinovic.jpg
Mihailo Stefanović
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/mihailo_stefanovic.jpg
www.tetka.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/tetka_rs.jpg
www.greendesign.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/greendesign_rs.jpg
Georgi Georgijevski
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/georgi_georgijevski.jpg
www.buzzilla.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/buzzilla_rs.jpg
prof. dr Aleksandra Vraneš
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/aleksandra_vranes.jpg
www.juznevesti.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/juznevesti_rs.jpg
www.epilion.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/epilion_rs.jpg
Vojislav Rodić
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vojislav_rodic_2012.jpg
Vladimir Marić
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vladimir_maric_2012.jpg

Владимир Марић je рођен 1972. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а магистрирао 2004. године одбранивши тезу из области злоупотреба web технологије.

Магистрирао је и на Правном факултету универзитета у Торину, са темом Protection of Color Trademarks. Oд 1998. године запослен је у Заводу за интелектуалну својину, данас на месту помоћника директора за Сектор за ауторско и сродна права и међународну сарадњу. Од 2003. године ради и као универзитетски наставник на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Ужа област интересовања – ауторско и сродна права, интернет право и жигови. Објавио је већи број стручних чланака из области жиговног, ауторског и интернет права, као и књигу под насловом »Форма жига«. Био је члан радне групе која је написала »Правилник о регистровању назива домена у Србији и Црној Гори«. Учествовао је као предавач на бројним семинарима посвећеним заштити интелектуалне својине.

www.telegraf.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/telegraf_rs.jpg
Zoran Stanojević
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/zoran_stanojevic.jpg