DIDS 2012

Treća godišnja konferencija o razvoju Interneta na .RS i .СРБ domenskim prostorima Srbije – DIDS 2012, održana je 22. marta, u Hotelu „Moskva“ u Beogradu. Ovogodišnji Dan internet domena Srbije, u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), okupio je 25 govornika iz zemlje i sveta i oko 230 posetilaca.

Program je bio podeljen u tri bloka. Glavna tema prvog bloka, koji je nosio naziv „Novo na Internetu, kod nas i u svetu“, bili su internacionalizovani domeni, odnosno internet domeni na nacionalnim pismima i njihov značaj za razvoj lokalizovanog sadržaja na Internetu.

Drugi blok, pod nazivom „Ćirilica na Internetu, Internet na ćirilici“, okupio je domaće stručnjake koji su tu temu osvetlili iz različitih uglova: tehnološkog, filološkog, bibliotečkog, pravnog, dizajnerskog, kulturno-obrazovnog i naučnog.

„Uspešni projekti na .RS domenu“ bili su tema trećeg bloka Konferencije, koji je predstavio 11 internet lokacija čiji su sadržaji ili servisi značajni za domaću internet ponudu.

Program DIDS 2012

09:30
Registracija posetilaca
10:00
Blok 1:
Novo na Internetu, kod nas i u svetu

Moderator: Vladimir Radunović, koordinator programa upravljanja Internetom, Diplo fondacija, Srbija

Novotarija na Internetu nikad više: novi servisi, poslovni modeli, novi domeni najvišeg nivoa (gTLD), multijezičnost… Ovakav brz razvoj i sve veći značaj Interneta za društvo prate i ubrzani politički procesi: sve veća tendencija uplitanja država u upravljanje Internetom i kritičnim resursima radi veće kontrole, ali i sve veći otpor korisnika i društva većoj regulativi i eventualnom ograničavanju sloboda na Internetu. Pričaćemo o „vrućoj“ 2011. (i „vrelijoj“ 2012. godini) za Internet: novim domenima i efektima, tendencijama kontrole sadržaja i odgovornosti posrednika, o globalnim političkim previranjima oko Interneta, o potencijalima multijezičnog Interneta i internacionalizovanih domena za razvoj društva, ekonomskim, političkim i praktičnim izazovima i konkretnim iskustvima sa arapskog i slovenskog dela Interneta, na pismima koja do juče nisu bila prisutna na taj način…

Ključna pitanja – Čiji je ovo brend?

  • Da li u 2012. države preuzimaju kontrolu nad Internetom?
  • U kojoj meri je otvorenost Interneta i sloboda korišćenja ugrožena aktima poput ACTA, i kakvi izazovi još predstoje?
  • Kako će novi domeni najvišeg nivoa, poput .cocacola ili .beograd, uticati na razvoj Interneta?
  • Da li domeni na lokalnom pismu (arapskom, ćirilici…), poput .срб, mogu da pomognu razvoj lokalnog sadržaja i servisa?

  • Internet i svetVladimir Radunović
    Retrospektiva aktuelnih globalnih zbivanja oko Interneta u 2011. i očekivani događaji u 2012.

  • Internacionalizovani domeni (IDN) i arapska iskustvaKaled Fatal
    Prednosti lokalnog jezika/pisma za razvoj tržišta, mogućnosti na vebu, značaj i razvoj lokalizovanog sadržaja i poslovni potencijali, iskustva sa arapskim na Internetu, IDN i novi gTLD-ovi.

  • Ćirilica na ruskom InternetuGeorgi Georgievski
    Kako je Rusija, kao prva zemlja koja je uvela ćirilički internet domen, veoma brzo stigla do broja od više stotina hiljada registrovanih domena.

  • RNIDS između dva DIDS-aVojislav Rodić
    Retrospektiva RNIDS-a između dva DIDS-a i poređenje sa svetskim trendovima (IDN ccTLDs), uz kratak pregled aktivnosti do kraja 2012.

  • 4PI projektiZoran Stanojević
    Principi, rezultati i značaj Programa podrške projektima popularizacije Interneta (4PI) za 2011.

11:50
Kafe pauza
12:10
Blok 2:
Ćirilica na Internetu, Internet na ćirilici

Moderator: Tamara Vučenović, urednik i voditelj emisije „Digitalne ikone“ RTS – Radio Beograd 2

O ćirilici na Internetu iz različitih uglova: tehnološkog, filološkog, bibliotečkog, pravnog, dizajnerskog, kulturno-obrazovnog i naučnog. Koje mogućnosti i izazove našem nacionalnom ćiriličkom pismu donose nove tehnologije i Internet? Na koje načine možemo da čuvamo i promovišemo srpsku kulturnu baštinu u digitalnom 21. veku? Šta je digitalna humanistika? Kako zakon reguliše pojedina pitanja iz oblasti transkripcije, transliteracije i zaštite autorskih prava? Kako se vodi briga o formiranju fonda originalnih tipografskih pisama koja sadrže ćirilicu?


  • Kako ćirilica radi na InternetuSlobodan Marković i Mihajlo Stefanović
    Tehnološka i tehnička objašnjenja kako se adrese u .СРБ domenu prevode u ASCII kodove, kako će ćirilica raditi na različitim platformama i koji nas eventualni problemi očekuju.

  • Srpska naučna i kulturna baština na InternetuProf. dr Aleksandra Vraneš
    Iz ugla filologa i istraživača pisane reči – na koje načine možemo da čuvamo i promovišemo srpsku naučnu i kulturnu baštinu na Internetu i u digitalnom 21. veku.

  • Internet u bibliotekamaMirko Marković
    Korišćenje Interneta u domaćim bibliotekama, značaj ćirilice i .СРБ domena za bibliotečke baze i deskriptore u svetu, kao i predstavljanje projekta „Da bude .СРБ, Internet u bibliotekama“.

  • Digitalna humanistikaToma Tasovac
    O digitalnoj humanistici, „Srpskom rječniku“ Vuka Stefanovića Karadžića, ćirilici i Internetu kao platformi za razmenu znanja, kao i o Digitalnoj biblioteci srpskog kulturnog nasleđa.

  • Ćirilička tipografija na InternetuOlivera Stojadinović
    O Udruženju „Tipometar“ i formiranju fonda originalnih tipografskih pisama koja sadrže ćirilicu, kao i o ćiriličkoj tipografiji iz ugla autora fontova i administratora sopstvenog sajta.

  • Zaštita intelektualne svojine na InternetuVladimir Marić
    O zaštiti intelektualne svojine na Internetu, sa posebnim osvrtom na ćiriličko pismo i zaštiti brendova na ćirilici.

13:30
Kafe pauza
13:50
Blok 3:
Uspešni projekti na .RS domenu

Moderatori: Ivan Ćosić, Chief Everything Officer, Plain & Hill
Miloje Sekulić, Internet konsultant, Internet agencija

Ni ekonomska kriza, ni prosečno najniža plata u regionu, ni „situacija u društvu“, ni neizvesnost tačnog datuma ulaska u EU, ni pitanje selektora reprezentacije, ni vrlo toplo i sušno leto, ni ledeno doba ove zime… Ništa ne može da spreči neke sjajne ljude da sanjaju svoje virtuelne snove. Oni prave neke veb projekte koji nas informišu, zabavljaju, pomažu nam u poslu i životima ili su nam na neki drugi način korisni. Pogledajmo šta su uradili u proteklih godinu dana i nagradimo ih aplauzom, ali i tvitovima i šerovanjem.


  • Korporativani sajt dermatološkog laser centraIvica Koren, vlasnik
    Pionirski projekat u korišćenju Interneta u poslovne svrhe, kao medija za prezentaciju i promociju usluga i privlačenje novih korisnika.
    www.epilion.rs

  • Mesto koje povezuje dizajnere i klijentewww.greendesign.rs – Darko Vidić, pokretač
    Jedini domaći dizajn servis koji povezuje dizajnere sa klijentima, tako što je po crowdsourcing sistemu klijentima omogućeno da objave potrebu za grafičkim materijalima i da izaberu i kupe samo jedno od brojnih rešenja koje im ponude dizajneri, članovi portala.

  • Medijski internet serviswww.infolink.rs – Goran Sivački, vlasnik
    Servis namenjen brzoj razmeni fotografija, klijentima omogućava da fotografije sa njihovih događaja budu dostupne svima, a medijima besplatno preuzimanje fotografija i informacija iz raznih oblasti.

  • Regionalni internet portalwww.juznevesti.rs – Vitomir Ognjanović, pokretač
    Jedan od prvih regionalnih informativnih portala u Srbiji, pokriva sve relevantne teme u Južnoj Srbiji, sa ogromnim uticajem na društvenu i medijsku scenu u tom regionu.

  • Informativno-zabavni portalwww.telegraf.rs – Antonije Kovačević, glavni i odgovorni urednik
    Novi medijski portal koji nema uporište u redakciji u tradicionalnim medijima, a za manje od mesec dana postigao ogromnu popularnost, posebno kod korisnika društvenih mreža.

  • Klub pravih mužjakawww.tarzanija.rs – Radomir Basta, pokretač
    Onlajn magazin pokrenut 2011. godine, pisan slobodnijim stilom, kako sami kažu „magazin za prave (tj. krive) mužjake i one koji to ni uz pomoć njega neće postati“.

  • Sajt za normalne ženewww.tetka.rs – Mirjana Mimica, osnivač
    Nije za žene koje žive u reklamama u kojima je sve uvek divno, čisto, mirišljavo, gde su svi lepi, nasmejani, zdravi i srećni, već za normalne, prosečne žene koje se suočavaju sa normalnim, prosečnim problemima, radostima, tugama, poslovima.

  • Blog o viralnom i gerila marketinguwww.buzzilla.rs – Marija Marković, pokretač
    Sve o marketing buzzu, modernom i nesvakidašnjem online i offline oglašavanju, uz dva alata koji mere uticajnost Google+ korisnika i blogova, veoma popularni merni instrument uticaja online medija i pojedinaca u regionu.

  • Virtuelni centar za vođenje karijere i savetovanjewww.karijera.mingl.rs – Jelena Manić, pokretač
    Mingl – Karijerni profili su prvi onlajn sistem koji pomaže srednjoškolcima da samostalno i promišljeno odaberu buduću karijeru.

  • Veb servis koji olakšava život i poslovanjewww.uplatnica.rs – Jovan Milićević, pokretač
    Veb servis zahvaljujući kome možete lako da napravite veći broj uplatnica, odštampate ih ili napravite slike od njih i potom ih iskoristite u banci.

  • Okupljalište Androiđana iz našeg dela Galaksijewww.srbodroid.rs – Vasilj Milošević, pokretač
    Portal sa novostima iz Android sveta, aktuelnostima vezanim za ovu platformu, modelima telefona sa Androidom, aplikacijama i servisima, kao i svim interesantnim temama iz Android ekosistema.

  • Projekat „Čitaj mi“www.alfanum.co.rs – prof. dr Vlado Delić
    Govorni portali su bili interesantni za osobe oštećenog vida, ali sa povećanjem kvaliteta sintetizovanog govora i tačnosti prepoznavanja govora omogućuje se govorna komunikacija sa računarima i telefonima, pametnim kućama…

15:30
Koktel

Učesnici DIDS 2012

Kaled Fatal

Kaled Fatal

www.internet.org.rs
Mirko S. Marković

Mirko S. Marković

www.internet.org.rs
Slobodan Marković

Slobodan Marković

Digitalni savetnik u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji
Vojislav Rodić

Vojislav Rodić

I Net doo
Vladimir Marić

Vladimir Marić

Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
mr Toma Tasovac
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/toma_tasovac.jpg

Digitalna humanistika

O digitalnoj humanistici, „Srpskom rječniku“ Vuka Stefanovića Karadžića, ćirilici i Internetu kao platformi za razmenu znanja, kao i o Digitalnoj biblioteci srpskog kulturnog nasleđa.

Studirao je slavistiku na Harvardu, a magistrirao komparativnu književnost na Prinstonu.

Trenutno doktorira na Triniti koledžu u Dablinu. Izučava složene leksičke arhitekture u elektronskoj leksikografiji i bavi se integracijom digitalnih biblioteka i jezičkih resursa. Redovno vodi seminare i radionice iz novih medija u Nemačkoj, Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. Glavni je programer i urednik projekta Transpoetika: digitalna platforma za srpski jezik i književnost (www.transpoetika.org). Bloguje na adresi www.metapoetika.org.

Projekat "Čitaj mi"
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/projekatcitajmi.jpg

www.alfanum.co.rs

Govorni portali su bili interesantni za osobe oštećenog vida, ali s povećanjem kvaliteta sintetizovanog govora i tačnosti prepoznavanja govora, omogućuje se govorna komunikacija s računarima i telefonima, pametnim kućama…

www.alfanum.co.rs

www.karijera.mingl.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2018/01/karijera.jpg

Virtuelni centar za vođenje karijere i savetovanje

Mingl – Karijerni profili su prvi onlajn sistem koji pomaže srednjoškolcima da samostalno i promišljeno odaberu buduću karijeru.

Virtuelni centar za vođenje karijere i savetovanje

Kaled Fatal
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/kaled_fatal.jpg

Multilingual Internet grupacija se sastoji od nekoliko kompanija i nevladinih organizacija čija je misija da ojačaju i povežu tržišta u razvoju i milijarde sadašnjih i budućih internet korisnika koji ne govore engleski jezik sa korisnicima Interneta na engleskom.

Kaled je još 1990. poveo inicijativu za globalni multijezični Internet, koji će se konačno ostvariti 2013. u vidu multijezičkih internacionalizovanih generičkih domena najvišeg nivoa (IDN gTLD). Kao predsedavajući MINC konzorcijuma (www.internet.org.rs), učestvovao je u pripremi Svetskog samita o informacionom društvu Ujedinjenih nacija (WSIS) od 2001 do 2005. i odigrao jednu od ključnih uloga u umetanju klauzule o multijezičnosti na Internetu u ženevsku Deklaraciju o principima WSIS 2003. Član je i Komiteta savetnika predsednika ICANN-a na temu internacionalizovanih domena (IDN) od osnivanja ovog komiteta 2005.

Mirko S. Marković
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/mirko_s_markovic.jpg

Diplomirao je 1982. na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je desetak knjiga, deset godina se bavio novinarstvom i jedan je od prvih urednika Art TV.

Oblasti interesovanja: istraživanje Interneta i modernizacija bibliotečkog pogleda na svet. Predsednik je Internet kluba – www.internet.org.rs, a vodi i projekat www.biblioteke.org.rs. Autor je bibliotečkih veb mreža u Srbiji i regionu (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Crna Gora) – www.knjiznice.org.

www.uplatnica.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/uplatnica_rs.jpg

Veb servis koji olakšava život i poslovanje

Veb servis zahvaljujući kome možete lako da napravite veći broj uplatnica, odštampate ih ili napravite slike od njih i potom ih iskoristite u banci.

Slobodan Marković
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/slobodan-markovic-dids-2019.png

Slobodan Marković radi kao digitalni savetnik u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Već 20 godina aktivno učestvuje u zastupanju i formulisanju IKT politika u Srbiji. Pre angažmana u UNDP, radio je u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) kao savetnik za IKT politiku i odnose sa internet zajednicom. Između 2014. i 2017. bio je član Multistakeholder Advisory Group (MAG), koja savetuje Generalnog sekretara UN o održavanju svetskog Foruma o upravljanju internetom (IGF). U periodu od 2008. do 2012. bio je specijalni savetnik ministarke u Ministarstvu telekomunikacija i informacionog društva, gde je učestvovao u donošenju niza propisa iz oblasti telekomunikacija, e-uprave i e-poslovanja. Godine 2010. uručena mu je nagrada “e-Trgovina award“ za decenijski doprinos razvoju e-poslovanja u Srbiji.

www.tarzanija.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/tarzanija_rs.jpg

Klub pravih mužjaka

Onlajn magazin pokrenut 2011. godine, pisan slobodnijim stilom, kako sami kažu „magazin za prave (tj. krive) mužjake i one koji to ni uz pomoć njega neće postati“.

www.srbodroid.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/srbodroid_rs.jpg

Portal sa novostima iz Android sveta, aktuelnostima vezanim za ovu platformu, modelima telefona sa Androidom, aplikacijama i servisima, kao i svim interesantnim temama iz Android ekosistema.

Olivera Stojadinović
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/olivera_stojadinovic.jpg

Redovni profesor FPU na predmetu Pismo. Oblasti delovanja: projektovanje pisma, kaligrafija, oprema knjige, grafika.

Samostalno i grupno izlagala u zemlji i inostranstvu, dobitnik brojnih nagrada i priznanja. Član tima koji je radio na rekonstrukciji ranih knjižnih tipografskih ćirilica. Jedan od osnivača Udruženja „Tipometar“, čije su aktivnosti usmerene na tipografiju i grafički dizajn, izradu i distribuciju fontova domaćih autora, kao i formiranju fonda originalnih tipografskih pisama koja sadrže ćirilicu slobodnih za korišćenje. Autor je projekta „Ćirilice na poklon“ u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda. Sarađuje sa ITC (International Typeface Corporation), SAD.

Mihailo Stefanović
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/mihailo_stefanovic.jpg

Informatičar i zaljubljenik u tehnologiju. Osnivač i direktor preduzeća „Signet CS“ iz Beograda, koje se bavi razvojem, savetovanjem i pružanjem informatičkih usluga

Problemom srpskog jezika i pisma na mreži bavi se od 1994. godine, kada je počeo tehnički da uređuje elektronsko izdanje časopisa „Književna reč“. Učestvuje u osnivanju Projekta „Rastko“ 1997. godine, i danas je njegov informatički direktor i autor glavnih programskih rešenja. Učestovao je ili vodio razvoj desetina internet projekata za državne, kulturne i crkvene institucije.

www.tetka.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/tetka_rs.jpg

Sajt za normalne žene

Nije za žene koje žive u reklamama u kojima je sve uvek divno, čisto, mirišljavo, gde su svi lepi, nasmejani, zdravi i srećni, već za normalne, prosečne žene koje se suočavaju sa normalnim, prosečnim problemima, radostima, tugama, poslovima.

www.greendesign.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/greendesign_rs.jpg

Mesto koje povezuje dizajnere i klijente

Jedini domaći dizajn servis koji povezuje dizajnere sa klijentima, tako što je po crowdsourcingsistemu klijentima omogućeno da objave potrebu za grafičkim materijalima i da izaberu i kupe samo jedno od brojnih rešenja koje im ponude dizajneri, članovi portala.

Georgi Georgijevski
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/georgi_georgijevski.jpg

Istaknuti ruski ekspert za Internet, član je .RU Koordinacione grupe od 1998.

Doprineo je oblikovanju Koordinacionog centra kao nacionalnog tela za upravljanje .RU i .РФ domenima najvišeg nivoa, a od 2001. je šef Službe za ovlašćene registre i korisničku podršku. Kao osnivač prvog nacionalnog profesionalnog veb hosting provajdera, Georgi je evanđelista virtuelnih namenskih hosting servisa, i dosledno se zalaže za slobodan, otvoren i raznovrstan Internet govoreći na brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama i kongresima.

www.buzzilla.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/buzzilla_rs.jpg

Blog o viralnom i gerila marketingu

Sve o marketing buzzu, modernom i nesvakidašnjem online i offline oglašavanju, uz dva alata koji mere uticajnost Google+ korisnika i blogova, veoma popularni merni instrument uticaja online medija i pojedinaca u regionu.

prof. dr Aleksandra Vraneš
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/aleksandra_vranes.jpg

Diplomirala je na Filološkom fakultetu 1983, a doktorirala 1988.

Od 2000. do 2006. bila je upravnik Katedre za bibliotekarstvo i informatiku, a dve godine bila je i načelnik Odeljenja za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti u Srbiji u okviru Narodne biblioteke Srbije. Uža oblast interesovanja: bibliografija i bibliotečki menadžment. Inicijator je i organizator više međunarodnih i nacionalnih naučnih skupova. Objavila je preko 50 radova u časopisima i zbornicima. Autor je monografija „Srpska bibliografija u periodu 1766-1940.“ i „Osnovi bibliografije“. Glavni je urednik naučnog zbornika „Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića“. Član je republičkih komisija za polaganje stručnog ispita i za unapređenje u viša stručna zvanja. Predsednik je Bibliotekarskog društva Srbije.

www.juznevesti.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/juznevesti_rs.jpg

Regionalni internet portal

Jedan od prvih regionalnih informativnih portala u Srbiji, pokriva sve relevantne teme u Južnoj Srbiji, sa ogromnim uticajem na društvenu i medijsku scenu u tom regionu.

www.epilion.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/epilion_rs.jpg

Korporativani sajt dermatološkog laser centra

Pionirski projekat u korišćenju Interneta u poslovne svrhe, kao medija za prezentaciju i promociju usluga i privlačenje novih korisnika.

Vojislav Rodić
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vojislav_rodic_2012.jpg

Vojislav Rodić ima 25 godina radnog iskustva u IKT oblasti, od čega poslednjih 15 godina kao direktor firme „I Net“.

Fokusiran je na implementaciju internet tehnologija u raznim organizacijama – državnim agencijama, korporacijama i MSP sektoru. Jedan je od 17 osnivača RNIDS-a, od 2006. do 2009. bio je član Upravnog odbora RNIDS-a, a 2010. bio je koordinator Radne grupe za izradu nacrta Pravilnika za registraciju ćiriličkog internet domena Srbije.

Vladimir Marić
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/vladimir_maric_2012.jpg

Vladimir Marić je rođen 1972. godine u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirao 2004. godine odbranivši tezu iz oblasti zloupotreba web tehnologije.

Magistrirao je i na Pravnom fakultetu univerziteta u Torinu, sa temom Protection of Color Trademarks. Od 1998. godine zaposlen je u Zavodu za intelektualnu svojinu, danas na mestu pomoćnika direktora za Sektor za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju. Od 2003. godine radi i kao univerzitetski nastavnik na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Uža oblast interesovanja – autorsko i srodna prava, internet pravo i žigovi. Objavio je veći broj stručnih članaka iz oblasti žigovnog, autorskog i internet prava, kao i knjigu pod naslovom »Forma žiga«. Bio je član radne grupe koja je napisala »Pravilnik o registrovanju naziva domena u Srbiji i Crnoj Gori«. Učestvovao je kao predavač na brojnim seminarima posvećenim zaštiti intelektualne svojine.

www.telegraf.rs
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/telegraf_rs.jpg
Učesnik 3. bloka

Informativno-zabavni portal

Novi medijski portal koji nema uporište u redakciji u tradicionalnim medijima, a za manje od mesec dana postigao ogromnu popularnost, posebno kod korisnika društvenih mreža.

Zoran Stanojević
https://arhiva.dids.rs/wp-content/uploads/2017/12/zoran_stanojevic.jpg

Zoran Stanojević se već preko 30 godina bavi novinarstvom. Radio je za nedeljnik „Vreme“ i BBC World Service, američku TV mrežu NBC, a bio je i beogradski dopisnik MSNBC.COM tokom devedesetih.

Trenutno je urednik emisije „Oko“ na RTS-u. Autor je knjige „Tri blage veze o Internetu“ izdate 1997. (drugo izdanje 1998.) i autor rubrike „Navigator“ u nedeljniku „Vreme“ od 2000. Član je Komisije RNIDS-a za Program podrške projektima popularizacije Interneta (4PI) za 2011.