Архива: ДИДС 2012

Дигитална хуманистика

О дигиталној хуманистици, „Српском рјечнику“ Вука Стефановића Караџића, ћирилици и Интернету као платформи за размену знања, као и о Дигиталној библиотеци српског културног наслеђа.

Студирао је славистику на Харварду, а магистрирао компаративну књижевност на Принстону.

Тренутно докторира на Тринити колеџу у Даблину. Изучава сложене лексичке архитектуре у електронској лексикографији и бави се интеграцијом дигиталних библиотека и језичких ресурса. Редовно води семинаре и радионице из нових медија у Немачкој, Источној Европи и Централној Азији. Главни је програмер и уредник пројекта Транспоетика: дигитална платформа за српски језик и књижевност (www.transpoetika.org). Блогује на адреси www.metapoetika.org.

www.alfanum.co.rs

Говорни портали су били интересантни за особе оштећеног вида, али с повећањем квалитета синтетизованог говора и тачности препознавања говора, омогућује се говорна комуникација с рачунарима и телефонима, паметним кућама…

www.alfanum.co.rs

Виртуелни центар за вођење каријере и саветовање

Мингл – Каријерни профили су први онлајн систем који помаже средњошколцима да самостално и промишљено одаберу будућу каријеру.

Виртуелни центар за вођење каријере и саветовање

Multilingual Internet групацијa се састоји од неколико компанија и невладиних организација чија је мисија да ојачају и повежу тржишта у развоју и милијарде садашњих и будућих интернет корисника који не говоре енглески језик са корисницима Интернета на енглеском.

Калед је још 1990. повео иницијативу за глобални мултијезични Интернет, који ће се коначно остварити 2013. у виду мултијезичких интернационализованих генеричких домена највишег нивоа (IDN gTLD). Као председавајући MINC конзорцијума (www.internet.org.rs), учествовао је у припреми Светског самита о информационом друштву Уједињених нација (WSIS) од 2001 до 2005. и одиграо једну од кључних улога у уметању клаузуле о мултијезичности на Интернету у женевску Декларацију о принципима WSIS 2003. Члан је и Комитета саветника председника ICANN-a на тему интернационализованих домена (IDN) од оснивања овог комитета 2005.

Дипломирао је 1982. на Филолошком факултету у Београду. Аутор је десетак књига, десет година се бавио новинарством и један је од првих уредника Арт ТВ.

Области интересовања: истраживање Интернета и модернизација библиотечког погледа на свет. Председник је Интернет клуба – www.internet.org.rs, а води и пројекат www.biblioteke.org.rs. Аутор је библиотечких веб мрежа у Србији и региону (Хрватска, Босна и Херцеговина, Република Српска, Црна Гора) – www.knjiznice.org.

Веб сервис који олакшава живот и пословање

Веб сервис захваљујући коме можете лако да направите већи број уплатница, одштампате их или направите слике од њих и потом их искористите у банци.

Слободан Марковић ради као дигитални саветник у Програму Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији. Већ 20 година активно учествује у заступању и формулисању ИKТ политика у Србији. Пре ангажмана у UNDP, радио је у Регистру националног интернет домена Србије (РНИДС) као саветник за ИKТ политику и односе са интернет заједницом. Између 2014. и 2017. био је члан Multistakeholder Advisory Group (MAG), која саветује Генералног секретара УН о одржавању светског Форума о управљању интернетом (IGF). У периоду од 2008. до 2012. био је специјални саветник министарке у Министарству телекомуникација и информационог друштва, где је учествовао у доношењу низа прописа из области телекомуникација, е-управе и е-пословања. Године 2010. уручена му је награда “е-Трговина award“ за деценијски допринос развоју е-пословања у Србији.

Клуб правих мужјака

Онлајн магазин покренут 2011. године, писан слободнијим стилом, како сами кажу „магазин за праве (тј. криве) мужјаке и оне који то ни уз помоћ њега неће постати“.

Портал са новостима из Андроид света, актуелностима везаним за ову платформу, моделима телефона са Андроидом, апликацијама и сервисима, као и свим интересантним темама из Андроид екосистема.

Редовни професор ФПУ на предмету Писмо. Области деловања: пројектовање писма, калиграфија, опрема књиге, графика.

Самостално и групно излагала у земљи и иностранству, добитник бројних награда и признања. Члан тима који је радио на реконструкцији раних књижних типографских ћирилица. Један од оснивача Удружења „Типометар“, чије су активности усмерене на типографију и графички дизајн, израду и дистрибуцију фонтова домаћих аутора, као и формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу слободних за коришћење. Аутор је пројекта „Ћирилице на поклон“ у сарадњи са Секретаријатом за културу Града Београда. Сарађује са ITC (International Typeface Corporation), САД.

Информатичар и заљубљеник у технологију. Оснивач и директор предузећа „Сигнет ЦС“ из Београда, које се бави развојем, саветовањем и пружањем информатичких услуга

Проблемом српског језика и писма на мрежи бави се од 1994. године, када је почео технички да уређује електронско издање часописа „Књижевна реч“. Учествује у оснивању Пројекта „Растко“ 1997. године, и данас је његов информатички директор и аутор главних програмских решења. Учестовао је или водио развој десетина интернет пројеката за државне, културне и црквене институције.

Сајт за нормалне жене

Није за жене које живе у рекламама у којима је све увек дивно, чисто, миришљаво, где су сви лепи, насмејани, здрави и срећни, већ за нормалне, просечне жене које се суочавају са нормалним, просечним проблемима, радостима, тугама, пословима.

Медијски интернет сервис

Сервис намењен брзој размени фотографија, клијентима омогућава да фотографије са њихових догађаја буду доступне свима, а медијима бесплатно преузимање фотографија и информација из разних области.

Место које повезује дизајнере и клијенте

Једини домаћи дизајн сервис који повезује дизајнере са клијентима, тако што је по crowdsourcingсистему клијентима омогућено да објаве потребу за графичким материјалима и да изаберу и купе само једно од бројних решења које им понуде дизајнери, чланови портала.

Истакнути руски експерт за Интернет, члан је .RU Координационе групе од 1998.

Допринео је обликовању Координационог центра као националног тела за управљање .RU и .РФ доменима највишег нивоа, а од 2001. је шеф Службе за овлашћене регистре и корисничку подршку. Као оснивач првог националног професионалног веб хостинг провајдера, Георги је еванђелиста виртуелних наменских хостинг сервиса, и доследно се залаже за слободан, отворен и разноврстан Интернет говорећи на бројним домаћим и међународним конференцијама и конгресима.

Блог о виралном и герила маркетингу

Све о маркетинг buzzu, модерном и несвакидашњем online и offline оглашавању, уз два алата који мере утицајност Google+ корисника и блогова, веома популарни мерни инструмент утицаја online медија и појединаца у региону.

Дипломирала је на Филолошком факултету 1983, а докторирала 1988.

Од 2000. до 2006. била је управник Катедре за библиотекарство и информатику, а две године била је и начелник Одељења за развој и унапређење библиотечке делатности у Србији у оквиру Народне библиотеке Србије. Ужа област интересовања: библиографија и библиотечки менаџмент. Иницијатор је и организатор више међународних и националних научних скупова. Објавила је преко 50 радова у часописима и зборницима. Аутор је монографија „Српска библиографија у периоду 1766-1940.“ и „Основи библиографије“. Главни је уредник научног зборника „Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“. Члан је републичких комисија за полагање стручног испита и за унапређење у виша стручна звања. Председник је Библиотекарског друштва Србије.

Регионални интернет портал

Један од првих регионалних информативних портала у Србији, покрива све релевантне теме у Јужној Србији, са огромним утицајем на друштвену и медијску сцену у том региону.

Корпоративани сајт дерматолошког ласер центра

Пионирски пројекат у коришћењу Интернета у пословне сврхе, као медија за презентацију и промоцију услуга и привлачење нових корисника.

Војислав Родић има 25 годинa радног искуства у ИКТ области, од чега последњих 15 година као директор фирме „I Net“.

Фокусиран је на имплементацију интернет технологија у разним организацијама – државним агенцијама, корпорацијама и МСП сектору. Један је од 17 оснивача РНИДС-а, од 2006. до 2009. био је члан Управног одбора РНИДС-а, а 2010. био је координатор Радне групе за израду нацрта Правилника за регистрацију ћириличког интернет домена Србије.

Владимир Марић je рођен 1972. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а магистрирао 2004. године одбранивши тезу из области злоупотреба web технологије.

Магистрирао је и на Правном факултету универзитета у Торину, са темом Protection of Color Trademarks. Oд 1998. године запослен је у Заводу за интелектуалну својину, данас на месту помоћника директора за Сектор за ауторско и сродна права и међународну сарадњу. Од 2003. године ради и као универзитетски наставник на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Ужа област интересовања – ауторско и сродна права, интернет право и жигови. Објавио је већи број стручних чланака из области жиговног, ауторског и интернет права, као и књигу под насловом »Форма жига«. Био је члан радне групе која је написала »Правилник о регистровању назива домена у Србији и Црној Гори«. Учествовао је као предавач на бројним семинарима посвећеним заштити интелектуалне својине.

Информативно-забавни портал

Нови медијски портал који нема упориште у редакцији у традиционалним медијима, а за мање од месец дана постигао огромну популарност, посебно код корисника друштвених мрежа.

Зоран Станојевић се већ преко 30 година бави новинарством. Радио је за недељник „Време“ и BBC World Service, америчку ТВ мрежу NBC, а био је и београдски дописник MSNBC.COM током деведесетих.

Тренутно је уредник емисије „Око“ на РТС-у. Аутор је књиге „Три благе везе о Интернету“ издате 1997. (друго издање 1998.) и аутор рубрике „Навигатор“ у недељнику „Време“ од 2000. Члан је Комисије РНИДС-а за Програм подршке пројектима популаризације Интернета (4ПИ) за 2011.