Arhiva: DIDS 2016
Preko 370 posetilaca i 1300 gledalaca internet prenosa moglo je da prati 50 domaćih i stranih govornika na sedmoj godišnjoj konferenciji o Internetu DIDS 2016. Ovogodišnji Dan internet domena Srbije održan je 15. i 16. marta u Beogradu, pod sloganom „Živimo Internet… Globalno – Bezbedno – Lokalno“, a organizator je bila Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). DIDS je održan uz podršku ICANN-a, a prateći program drugog dana je bio Regionalni internet forum – RIF 2016.
Vojislav Rodić, predsednik UO RNIDS-a, otvorio je DIDS 2016 objašnjenjem da je uloga RNIDS-a “upravljanje nacionalnim domenima najvišeg nivoa, ali suština tog procesa je zapravo omogućavanje ostvarivanja ličnog i nacionalnog identiteta na Internetu”. Na ovogodišnjem DIDS-u se govorilo i o budućnosti Interneta na globalnom nivou, s obzirom na odluku američkih vlasti da odustanu od nadzora nad IANA funkcijama, ali i o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema u Srbiji i njenom okruženju.
“Vi, vlade industrijskog sveta, vi istrošeni džinovi od mesa i čelika, ja dolazim iz sajber-prostora, novog doma uma. U ime budućnosti, tražim od vas iz prošlosti da nas ostavite na miru. Niste dobrodošli među nas. Nemate suverenitet tamo gde se mi okupljamo”. Čitanjem ovih poetičnih reči iz uvoda u “Deklaraciju nezavisnosti sajber-prostora” staru 20 godina, započet je prvi blok Dana internet domena Srbije 2016 (DIDS2016) pod nazivom “Globalno”.
Nezaobilazna tema u prvoj panel diskusiji, koju je vodio Vladimir Radunović iz Diplo fondacije, bila je vest da je američka Vlada posle dvogodišnjih pregovora sa predstavnicima internet zajednice i regulativnih tela postigla dogovor da nadzor nad IANA funkcijama prenese na globalnu internet zajednicu, odnosno na ICANN (Internet korporaciju za dodeljene nazive i brojeve).
ICANN, kao i naš RNIDS, funkcionišu po takozvanom višeakterskom modelu organizacije, koji podrazumeva neku vrstu samoregulacije u upravljanju Internetom, odnosno učešće kompanija, udruženja i organizacija civilnog društva u donošenju bitnih odluka i nadzoru nad njihovim sprovođenjem, ali i uz uzimanje u obzir stavova nadležnih državnih institucija.
Gabrijela Šitek, menadžerka za odnose sa zainteresovanim stranama za Centralnu i Istočnu Evropu (CIE) u ICANN-u, rekla je tim povodom da, pre nego što proslavimo ovaj dogovor, ipak treba sačekati 90 dana da Sjedinjene Američke Države razmotre sve aspekte dogovora i zvanično ih potvrde, kada će “Internet zaista postati nezavisan”. Ona je takođe pozvala sve zainteresovane da se uključe u rad ICANN-a, jer ova organizacija podržava demokratizaciju upravljanja Internetom, i rado bi prihvatila sveže ideje i stručnost, kako iz civilnog društva tako i iz poslovnog sveta. “Kompanijama možda to izgleda kao trošenje vremena, ali ako malo bolje razmislite – zašto biste dopustili da neko drugi donosi odluke o funkcionisanju Interneta koji koristite svaki dan, ako i vi sami možete uzeti učešće u tome”, upitala je Šitek okupljene u Kristalnoj dvorani Hotela „Hajat Ridžensi Beograd“.
Majk Silber, član Upravnog odbora ICANN-a, se nadovezao na ovu temu konstatacijom da su sa prenosom nadzornih funkcija na ICANN saglasne i one države koje su se osećale “istisnuto” u oblasti regulacije sajber-prostora, i da je verovatno najbolje rešenje ovog problema prenos pomenute fukncije na globalnu višeaktersku internet zajednicu, na model koji se kroz rad ICANN-a dokazao kao uspešan.
Volf Ludvig, predsedavajući European Regional At-Large Organization (EURALO), istakao je da svi koji žele treba da se uključe u regulaciju Interneta, i da bi bilo dobro da se u istoj aktivira i više ljudi iz CIE regiona. Ne treba se u ovom pogledu oslanjati na predstavnike zakonodavne vlasti ili pravosuđe, jer oni, osim retkih izuzetaka, ne barataju dobro znanjem o ovoj oblasti, poručio je on. “Upravljanje Internetom treba da ide odozdo na gore, od naroda ka vlasti, a ne obrnuto. Svi moramo da doprinesemo dijalogu o ključnim elementima funkcionisanja Interneta, moramo savetovati ali i kritikovati donosioce odluka, kako bismo se izborili za unapređenje funkcionisanja mreže”, rekao je Ludvig podsećajući da se u Švajcarskoj ova pitanja ponekad rešavaju i referendumom.
Marilia Masiel, koordinator Centra za tehnologije i društvo pri Getulio Vargas Fondaciji, obratila se publici DIDS-a putem Skajpa iz Brazila, napomenuvši da je neutralnost Interneta veoma važna tema u njenoj zemlji i da joj se čini da vlasti širom sveta napokon počinju da shvataju nužnost saradnje sa civilnim sektorom u oblasti upravljanja Internetom.
O trendovima bezbednosti na Internetu govorilo se na drugom panelu, pod nazivom „Bezbedno“, koji je moderirao Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u. Naime, početkom ove godine u Srbiji je usvojen Zakon o informacionoj bezbednosti koji uređuje mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornost pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja istih, ali i određuje nadležne organe za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravilne primene propisanih mera zaštite. Time je dat zakonski okvir za buduće funkcionisanje CERT-ova, tela koja bi trebalo da se bave prevencijom bezbednosnih incidenata, otklanjanjem istih i edukacijom, odnosno podizanjem svesti kod građana, privrede i javnih službi o značaju IKT bezbednosti.
Nebojša Jokić, načelnik MUP-CERT-a, iz našeg Ministarstva unutrašnjih poslova, rekao je na konferenciji kako ovaj CERT postoji mnogo kraće nego oni iz okolnih zemalja, ali da je za ovih 20-tak meseci rada uspostavljena organizacija koja će moći da odgovori budućim izazovima i da se u tom cilju radi na informacionoj edukaciji svih zaposlenih u policiji.
Njegov kolega iz Slovenije, Gorazd Božič, direktor SI-CERT, ARNES, podelio je iskustva ovog tela koje je prošle godine napunilo 20 godina, naglasivši da je sajber kriminal za to vreme veoma napredovao i da stručnjaci koji rade u CERT-ovima moraju pratiti tehnološki napredak istom brzinom kao i prekršioci zakona. Jedna od bitnih promena je pojava zlonamernog softvera koji se kreira da bi se iznajmljivao drugima (CaaS – Crime as a Service) za potrebe napada na različite lokacije na Internetu, što je praktično postao novi internet biznis model. Božič je istakao da su najčešća meta hakerskih napada u Sloveniji banke, sa ciljem pristupanja podacima koji se mogu zloupotrebiti za sticanje lične koristi onih koji upadaju u njihove sisteme. No, po njegovim rečima, i banke, ali i mnoge druge institucije, su postale svesne potrebe da se obezbede od hakerskih ili bilo kojih drugih napada preko mreže.
Filip Vlašić, specijalista za računarsku bezbednost, HR-CERT, CARnet, je rekao da u Hrvatskoj CERT zvanično postoji od 2008. ali zapravo posluje od 2010. od kada se u bezbednosnom poslu promenilo mnogo toga – pre pet godina niti je bilo toliko raznovrsnih uređaja za pristup Internetu, niti je bilo rašireno korišćenje pametnih telefona sa više vrsta i verzija operativnih sistema. Zbog navedenog je sve teže raditi informacionu forenziku, ali je zato i važno da postoje tela poput CERT-ova, zaključio je on.
Dušan Stojičević, član Izvršnog odbora SEEDIG-a, i bivši predsednik UO RNIDS-a, dodao je da i sam RNIDS planira stvaranje svog CERT-a koji će pokrivati domaći domenski prostor, odnosno domene .RS i .СРБ. On je kritikovao pomenuti zakon jer njime nije definisana kritična infrastruktura, i naglasio da mora da postoji konstantna saradnja između privatnog sektora, u čijem je vlasništvu veći deo infrastrukture, i nadzornih organa.
Sava Savić, pomoćnik ministra za informaciono društvo iz našeg Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija, govorio je, osim o Zakonu o informacionoj bezbednosti, i o svakodnevnim dilemama sa kojima se korisnici Interneta suočavaju, ali je i odgovarao na pitanja poput – da li treba pravo na privatnost podrediti bezbednosti. “Postoji institucija koja štiti pravo građana na privatnost i sa njom drugi državni organi često prave kompromise, ali kada se radi o podacima kojima se nekome može spasiti život – kao na primer u slučaju otmice deteta čiji signal mobilnog telefona je moguće pratiti – onda je svakako važnije spasavanje osobe i ništa se ovom cilju ne može podrediti”, rekao je on i dodao da to ipak ne znači da će bilo ko iz bezbednosnih struktura nekažnjeno zloupotrebljavati mogućnost pristupa podacima građana.
Treći blok DIDS-a, ovoga puta nazvan „Lokalno“, koji je vodio Radomir Lale Marković iz „TAG Media“, prikazao je pregled uglednih lokacija na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ. Predstavnici 12 domaćih internet sajtova, portala i onlajn projekata govorili su o svojim iskustvima i razvojnom putu.
Drugog dana DIDS-a održan je Regionalni internet forum – RIF 2016, koji je okupio pedesetak predstavnika nacionalnih internet registara iz jugoistočne Evrope, predstavnike državnih organa, lokalnih internet zajednica i globalnih internet organizacija, kao i pravne eksperte iz regiona sa akademskim i praktičnim iskustvom. Među temama ovog stručnog skupa bili su projekti u oblasti e-Uprave, problematika IDN domena, autorska prava i drugi pravni aspekti vezani za Internet, kao i bezbednost na Internetu sa gledišta obrazovanja, podizanja svesti i pravne usklađenosti. Detaljne informacije o učesnicima i programu RIF 2016 nalaze se na sajtu na adresi rif.rs.
Program DIDS 2016
Šta-ko-gde-kad-kako upravljanja Internetom na globalnom nivou: gde smo tu mi?
Moderator: Vladimir Radunović, koordinator programa upravljanja Internetom, Diplo fondacija, Srbija
„Apple odbio da oslabi algoritam šifrovanja kako bi pomogao FBI-u“, „Indija zabranila besplatne pakete Facebook saobraćaja“, „Obama i Ksi Jinping pregovarali o prekidu sajber-špijunaže“, „Sporazum o zaštiti podataka između Evropske unije i Amerike, ‘Safe harbour’, proglašen nevažećim“, „Vikiliks obelodanio spistak vlada koje su kupile softver za hakovanje uređaja građana“, „Hoće li uspeti tranzicija u okviru ICANN – ko će koordinirati ključnim internet resursima?“, „Anonimusi objavili rat ISIS-u!“, „Virus BlackEnergy izazvao prekid struje u Ukrajini“, „Pored ‘prava da budemo zaboravljeni’ bije se i bitka za ‘pravo da budemo isključeni’ sa Interneta“…
Novine, bar one izvan naše zemlje, sve češće donose vesti iz virtuelnog sveta. Za nas obične korisnike, međutim, one najčešće deluju kao visoka politika. Pa ipak, neke nas nateraju da se zamislimo imaju li i kakvog uticaja i na nas a imamo li mi kakvog uticaja na njih? Pride, ponukaju nas da i sami postavimo razna pitanja koja nas lično muče: ko odlučuje šta može a šta ne na tom novom .cool domenu? Otkuda pravo provajderu da usporava protok kod nekih aplikacija? Po kom osnovu nestaju video snimci sa YouTube koji, moguće, nekome nisu politički po volji? Kako sprečiti Facebook da nas automatski prepoznaje na tuđim slikama, a Google da izbacuje rezultate prema našem profilu?
Zapravo, ‘visoka politika’ direktno utiče na trendove i presedane: od toga koja će globalna regulativa biti, preko toga koja će biti prava i odgovornosti kompanija, do toga šta je prihvatljiva praksa bezbednostnih službi po pitanju nadzora, a koja su prava (i odgovornosti) korisnika. Iskoristićemo prvi blok da proćakulamo:
– Koje su to vodeće sajber teme na svetskom nivou, u Evropi, Latinskoj Americi i Africi, ali i u Brazilu, Južnoafričkoj Republici, Švajcarskoj i Srbiji?
– Da li je realan višeatkerski pristup (multistakeholder) sajber izazovima i oblikovanje politika „odozdo na gore“ (bottom-up), i kako u praksi funkcioniše na globalnom i lokalnom nivou?
– Imamo li mi uopšte ikakvog uticaja na oblikovanje tih politika koje odlučuju o budućnosti Interneta, ili je to sve samo novo igralište za velike igrače?
Uvodne reči:
- Danko Jevtović, direktor RNIDS-a, Srbija
- Vojislav Rodić, predsednik Upravnog odbora RNIDS-a, Srbija
- Gabrijela Šitek (Gabriella Schittek), menadžer za odnose sa zainteresovanim stranama za Centralnu i Istočnu Evropu, ICANN, Poljska
Panel diskusija:
- Gabrijela Šitek (Gabriella Schittek), menadžer za odnose sa zainteresovanim stranama za Centralnu i Istočnu Evropu, ICANN, Poljska
- Majk Silber (Mike Silber), član Upravnog odbora ICANN-a i šef pravne i komercijalne službe pri Liquid Telecom, Južnoafrička Republika
- Volf Ludvig (Wolf Ludwig), predsedavajući European Regional At-Large Organization (EURALO) pri ICANN-u i programski koordinator Evropskog dijaloga o upravljanju Internetom (EuroDIG), Švajcarska
- Marilia Masiel (Marília Maciel), koordinator Centra za tehnologije i društvo pri Getulio Vargas Fondaciji, Brazil (na daljinu)
Snimak 1. bloka:
Trendovi bezbednosti na Internetu: Pogled iz kontrolne sobe
Moderator: Slobodan Marković savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u, Srbija
Početkom 2016. Srbija je konačno dobila Zakon o informacionoj bezbednosti, kojim je predviđeno osnivanje CERT-ova – centara za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima – kao i sprovođenje niza mera sa ciljem ojačavanje bezbednosti kritičnih delova informaciono-komunikacione infrastrukture u našoj zemlji.
Na ovoj sesiji pričaćemo o planovima za primenu ovog zakona u praksi i iskustvima sličnih organizacija u regionu, ali i o tome šta se u poslednjih nekoliko godina izmenilo u oblasti internet bezbednosti i šta nas očekuje tokom narednih nekoliko godina.
Panel diskusija:
- Gorazd Božič, direktor SI-CERT, ARNES, Slovenija
- Filip Vlašić, specijalista za računarsku bezbednost, HR-CERT, CARnet, Hrvatska
- Sava Savić, pomoćnik ministra za informaciono društvo, Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija, Srbija
- Nebojša Jokić, načelnik MUP-CERT, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Srbija
- Dušan Stojičević, član Izvršnog odbora SEEDIG-a, Srbija
Snimak 2. bloka:
Uspešni sajtovi, portali i onlajn projekti na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ
Moderator:Radomir Lale Marković
suosnivač i direktor „TAG Media“, Srbija
Treći blok DIDS-a je tradicionalno rezervisan za ugledne lokacije na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ. Predstavnici 12 domaćih internet sajtova, portala i onlajn projekata govoriće o svojim iskustvima i razvojnom putu.
Sajtovi, portali i projekti:
- ртс.срб
- greendesign.rs
- detozin.deto.rs
- mamaitata.rs
- hronokuhinja.rs
- vinsketure.rs
- ukusbeograda.rs
- mojafirma.rs
- putujsigurno.rs
- fandrejzing.rs
- umrezen.in.rs
- политика.срб
Snimak 3. bloka: