Архива: ДИДС 2016
Преко 370 посетилаца и 1300 гледалаца интернет преноса могло је да прати 50 домаћих и страних говорника на седмој годишњој конференцији о Интернету ДИДС 2016. Овогодишњи Дан интернет домена Србије одржан је 15. и 16. марта у Београду, под слоганом „Живимо Интернет… Глобално – Безбедно – Локално“, а организатор је била Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). ДИДС је одржан уз подршку ICANN-а, а пратећи програм другог дана је био Регионални интернет форум – РИФ 2016.
Војислав Родић, председник УО РНИДС-а, отворио је ДИДС 2016 објашњењем да је улога РНИДС-а “управљање националним доменима највишег нивоа, али суштина тог процеса је заправо омогућавање остваривања личног и националног идентитета на Интернету”. На овогодишњем ДИДС-у се говорило и о будућности Интернета на глобалном нивоу, с обзиром на одлуку америчких власти да одустану од надзора над IANA функцијама, али и о безбедности информационо-комуникационих система у Србији и њеном окружењу.
“Ви, владе индустријског света, ви истрошени џинови од меса и челика, ја долазим из сајбер-простора, новог дома ума. У име будућности, тражим од вас из прошлости да нас оставите на миру. Нисте добродошли међу нас. Немате суверенитет тамо где се ми окупљамо”. Читањем ових поетичних речи из увода у “Декларацију независности сајбер-простора” стару 20 година, започет је први блок Дана интернет домена Србије 2016 (ДИДС2016) под називом “Глобално”.
Незаобилазна тема у првој панел дискусији, коју је водио Владимир Радуновић из Дипло фондације, била је вест да је америчка Влада после двогодишњих преговора са представницима интернет заједнице и регулативних тела постигла договор да надзор над IANA функцијама пренесе на глобалну интернет заједницу, односно на ICANN (Интернет корпорацију за додељене називе и бројеве).
ICANN, као и наш РНИДС, функционишу по такозваном вишеактерском моделу организације, који подразумева неку врсту саморегулације у управљању Интернетом, односно учешће компанија, удружења и организација цивилног друштва у доношењу битних одлука и надзору над њиховим спровођењем, али и уз узимање у обзир ставова надлежних државних институција.
Габријела Шитек, менаџерка за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу (CIE) у ICANN-у, рекла је тим поводом да, пре него што прославимо овај договор, ипак треба сачекати 90 дана да Сједињене Америчке Државе размотре све аспекте договора и званично их потврде, када ће “Интернет заиста постати независан”. Она је такође позвала све заинтересоване да се укључе у рад ICANN-а, јер ова организација подржава демократизацију управљања Интернетом, и радо би прихватила свеже идеје и стручност, како из цивилног друштва тако и из пословног света. “Компанијама можда то изгледа као трошење времена, али ако мало боље размислите – зашто бисте допустили да неко други доноси одлуке о функционисању Интернета који користите сваки дан, ако и ви сами можете узети учешће у томе”, упитала је Шитек окупљене у Кристалној дворани Хотела „Хајат Риџенси Београд“.
Мајк Силбер, члан Управног одбора ICANN-а, се надовезао на ову тему констатацијом да су са преносом надзорних функција на ICANN сагласне и оне државе које су се осећале “истиснуто” у области регулације сајбер-простора, и да је вероватно најбоље решење овог проблема пренос поменуте фукнције на глобалну вишеактерску интернет заједницу, на модел који се кроз рад ICANN-а доказао као успешан.
Волф Лудвиг, председавајући European Regional At-Large Organization (EURALO), истакао је да сви који желе треба да се укључе у регулацију Интернета, и да би било добро да се у истој активира и више људи из CIE региона. Не треба се у овом погледу ослањати на представнике законодавне власти или правосуђе, јер они, осим ретких изузетака, не баратају добро знањем о овој области, поручио је он. “Управљање Интернетом треба да иде одоздо на горе, од народа ка власти, а не обрнуто. Сви морамо да допринесемо дијалогу о кључним елементима функционисања Интернета, морамо саветовати али и критиковати доносиоце одлука, како бисмо се изборили за унапређење функционисања мреже”, рекао је Лудвиг подсећајући да се у Швајцарској ова питања понекад решавају и референдумом.
Марилиа Масиел, координатор Центра за технологије и друштво при Getulio Vargas Фондацији, обратила се публици ДИДС-а путем Скајпа из Бразила, напоменувши да је неутралност Интернета веома важна тема у њеној земљи и да јој се чини да власти широм света напокон почињу да схватају нужност сарадње са цивилним сектором у области управљања Интернетом.
О трендовима безбедности на Интернету говорило се на другом панелу, под називом „Безбедно“, који је модерирао Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у. Наиме, почетком ове године у Србији је усвојен Закон о информационој безбедности који уређује мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорност правних лица приликом управљања и коришћења истих, али и одређује надлежне органе за спровођење мера заштите, координацију између чинилаца заштите и праћење правилне примене прописаних мера заштите. Тиме је дат законски оквир за будуће функционисање CERT-ова, тела која би требало да се баве превенцијом безбедносних инцидената, отклањањем истих и едукацијом, односно подизањем свести код грађана, привреде и јавних служби о значају ИКТ безбедности.
Небојша Јокић, начелник МУП-CERT-а, из нашег Министарства унутрашњих послова, рекао је на конференцији како овај CERT постоји много краће него они из околних земаља, али да је за ових 20-так месеци рада успостављена организација која ће моћи да одговори будућим изазовима и да се у том циљу ради на информационој едукацији свих запослених у полицији.
Његов колега из Словеније, Горазд Божич, директор SI-CERT, ARNES, поделио је искуства овог тела које је прошле године напунило 20 година, нагласивши да је сајбер криминал за то време веома напредовао и да стручњаци који раде у CERT-овима морају пратити технолошки напредак истом брзином као и прекршиоци закона. Једна од битних промена је појава злонамерног софтвера који се креира да би се изнајмљивао другима (CaaS – Crime as a Service) за потребе напада на различите локације на Интернету, што је практично постао нови интернет бизнис модел. Божич је истакао да су најчешћа мета хакерских напада у Словенији банке, са циљем приступања подацима који се могу злоупотребити за стицање личне користи оних који упадају у њихове системе. Но, по његовим речима, и банке, али и многе друге институције, су постале свесне потребе да се обезбеде од хакерских или било којих других напада преко мреже.
Филип Влашић, специјалиста за рачунарску безбедност, HR-CERT, CARnet, је рекао да у Хрватској CERT званично постоји од 2008. али заправо послује од 2010. од када се у безбедносном послу променило много тога – пре пет година нити је било толико разноврсних уређаја за приступ Интернету, нити је било раширено коришћење паметних телефона са више врста и верзија оперативних система. Због наведеног је све теже радити информациону форензику, али је зато и важно да постоје тела попут CERT-ова, закључио је он.
Душан Стојичевић, члан Извршног одбора SEEDIG-а, и бивши председник УО РНИДС-а, додао је да и сам РНИДС планира стварање свог CERT-а који ће покривати домаћи доменски простор, односно домене .RS и .СРБ. Он је критиковао поменути закон јер њиме није дефинисана критична инфраструктура, и нагласио да мора да постоји константна сарадња између приватног сектора, у чијем је власништву већи део инфраструктуре, и надзорних органа.
Сава Савић, помоћник министра за информационо друштво из нашег Министарства трговине туризма и телекомуникација, говорио је, осим о Закону о информационој безбедности, и о свакодневним дилемама са којима се корисници Интернета суочавају, али је и одговарао на питања попут – да ли треба право на приватност подредити безбедности. “Постоји институција која штити право грађана на приватност и са њом други државни органи често праве компромисе, али када се ради о подацима којима се некоме може спасити живот – као на пример у случају отмице детета чији сигнал мобилног телефона је могуће пратити – онда је свакако важније спасавање особе и ништа се овом циљу не може подредити”, рекао је он и додао да то ипак не значи да ће било ко из безбедносних структура некажњено злоупотребљавати могућност приступа подацима грађана.
Трећи блок ДИДС-а, овога пута назван „Локално“, који је водио Радомир Лале Марковић из „TAG Media“, приказао је преглед угледних локација на националним интернет доменима .RS и .СРБ. Представници 12 домаћих интернет сајтова, портала и онлајн пројеката говорили су о својим искуствима и развојном путу.
Другог дана ДИДС-а одржан је Регионални интернет форум – РИФ 2016, који је окупио педесетак представника националних интернет регистара из југоисточне Европе, представнике државних органа, локалних интернет заједница и глобалних интернет организација, као и правне експерте из региона са академским и практичним искуством. Међу темама овог стручног скупа били су пројекти у области е-Управе, проблематика IDN домена, ауторска права и други правни аспекти везани за Интернет, као и безбедност на Интернету са гледишта образовања, подизања свести и правне усклађености. Детаљне информације о учесницима и програму РИФ 2016 налазе се на сајту на адреси rif.rs.
Програм ДИДС 2016
Шта-ко-где-кад-како управљања Интернетом на глобалном нивоу: где смо ту ми?
Модератор: Владимир Радуновић, координатор програма управљања Интернетом, Дипло фондација, Србија
„Apple одбио да ослаби алгоритам шифровања како би помогао ФБИ-у“, „Индија забранила бесплатне пакете Facebook саобраћаја“, „Обама и Кси Јинпинг преговарали о прекиду сајбер-шпијунаже“, „Споразум о заштити података између Европске уније и Америке, ‘Safe harbour’, проглашен неважећим“, „Викиликс обелоданио спистак влада које су купиле софтвер за хаковање уређаја грађана“, „Хоће ли успети транзиција у оквиру ICANN – ко ће координирати кључним интернет ресурсима?“, „Анонимуси објавили рат ИСИС-у!“, „Вирус BlackEnergy изазвао прекид струје у Украјини“, „Поред ‘права да будемо заборављени’ бије се и битка за ‘право да будемо искључени’ са Интернета“…
Новине, бар оне изван наше земље, све чешће доносе вести из виртуелног света. За нас обичне кориснике, међутим, оне најчешће делују као висока политика. Па ипак, неке нас натерају да се замислимо имају ли и каквог утицаја и на нас а имамо ли ми каквог утицаја на њих? Приде, понукају нас да и сами поставимо разна питања која нас лично муче: ко одлучује шта може а шта не на том новом .cool домену? Откуда право провајдеру да успорава проток код неких апликација? По ком основу нестају видео снимци са YouTube који, могуће, некоме нису политички по вољи? Како спречити Facebook да нас аутоматски препознаје на туђим сликама, а Google да избацује резултате према нашем профилу?
Заправо, ‘висока политика’ директно утиче на трендове и преседане: од тога која ће глобална регулатива бити, преко тога која ће бити права и одговорности компанија, до тога шта је прихватљива пракса безбедностних служби по питању надзора, а која су права (и одговорности) корисника. Искористићемо први блок да проћакуламо:
– Које су то водеће сајбер теме на светском нивоу, у Европи, Латинској Америци и Африци, али и у Бразилу, Јужноафричкој Републици, Швајцарској и Србији?
– Да ли је реалан вишеаткерски приступ (multistakeholder) сајбер изазовима и обликовање политика „одоздо на горе“ (bottom-up), и како у пракси функционише на глобалном и локалном нивоу?
– Имамо ли ми уопште икаквог утицаја на обликовање тих политика које одлучују о будућности Интернета, или је то све само ново игралиште за велике играче?
Уводне речи:
- Данко Јевтовић, директор РНИДС-а, Србија
- Војислав Родић, председник Управног одбора РНИДС-a, Србија
- Габријела Шитек (Gabriella Schittek), менаџер за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу, ICANN, Пољска
Панел дискусија:
- Габријела Шитек (Gabriella Schittek), менаџер за односе са заинтересованим странама за Централну и Источну Европу, ICANN, Пољска
- Мајк Силбер (Mike Silber), члан Управног одбора ICANN-а и шеф правне и комерцијалне службе при Liquid Telecom, Јужноафричка Република
- Волф Лудвиг (Wolf Ludwig), председавајући European Regional At-Large Organization (EURALO) при ICANN-у и програмски координатор Европског дијалога о управљању Интернетом (EuroDIG), Швајцарска
- Марилиа Масиел (Marília Maciel), координатор Центра за технологије и друштво при Getulio Vargas Фондацији, Бразил (на даљину)
Снимак 1. блока:
Трендови безбедности на Интернету: Поглед из контролне собе
Модератор: Слободан Марковић саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у, Србија
Почетком 2016. Србија је коначно добила Закон о информационој безбедности, којим је предвиђено оснивање CERT-ова – центара за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима – као и спровођење низа мера са циљем ојачавање безбедности критичних делова информационо-комуникационе инфраструктуре у нашој земљи.
На овој сесији причаћемо о плановима за примену овог закона у пракси и искуствима сличних организација у региону, али и о томе шта се у последњих неколико година изменило у области интернет безбедности и шта нас очекује током наредних неколико година.
Панел дискусија:
- Горазд Божич, директор SI-CERT, ARNES, Словенија
- Филип Влашић, специјалиста за рачунарску безбедност, HR-CERT, CARnet, Хрватска
- Сава Савић, помоћник министра за информационо друштво, Министарство трговине туризма и телекомуникација, Србија
- Небојша Јокић, начелник МУП-CERT, Министарство унутрашњих послова, Србија
- Душан Стојичевић, члан Извршног одбора SEEDIG-a, Србија
Снимак 2. блока:
Успешни сајтови, портали и онлајн пројекти на националним интернет доменима .RS и .СРБ
Модератор:Радомир Лале Марковић
суоснивач и директор „TAG Media“, Србија
Трећи блок ДИДС-а је традиционално резервисан за угледне локације на националним интернет доменима .RS и .СРБ. Представници 12 домаћих интернет сајтова, портала и онлајн пројеката говориће о својим искуствима и развојном путу.
Сајтови, портали и пројекти:
- ртс.срб
- greendesign.rs
- detozin.deto.rs
- mamaitata.rs
- hronokuhinja.rs
- vinsketure.rs
- ukusbeograda.rs
- mojafirma.rs
- putujsigurno.rs
- fandrejzing.rs
- umrezen.in.rs
- политика.срб
Снимак 3. блока:
Учесници ДИДС 2016
